Prevrtaci- trening na pokretnim kavezima

Trening golubova na letačkom kavezu

Za obuku umetničko – letačkih golubova na letačkom kavezu, najvažnije je znati da se sa treningom mora početi na vreme. Kao što se “stari konj ne može naučiti da vuče kola”, tako se ni stari golub ne može naučiti da leti na letačkom kavezu. Naravno da uvek ima izuzetaka i da je moguće čak i ovo drugo, ali to nikada neće biti ono pravo. Izuzetak ne čini pravilo.
Treniranje mladih akrobatskih golubova počinje pred njihovo izletanje iz gnezda. To znači da mladi golubovi sa oko 25 dana starosti već treba da se sretnu sa letačkim kavezom. Grupu mladih, podjednake starosti, treba staviti u dvorište na letački kavez ili na belu dasku koja je postavljena na neki sto kako bi imala visinu (a i površinu) pravog letačkog kaveza, na kome će u budućnosti trenirati.
Dakle, tako mladi golubovi se stavljaju na letački kavez, najčešće na sunce, jer se to obično radi u rano proleće kada je i sunce takvim golubovima veoma dragoceno. Na dasku pored njih stavi se i mala posuda sa hranom (a može i voda), kako bi mladunci što pre naučili i da jedu, tj kako bi se što pre osamostalili. Posle sat – dva sunčanja vraćamo ih u gnezdo kod roditelja. Važno je napomenuti da kavez ne sme da se nalazi u istom dvorištu sa golubarnikom, odnosno mladi golubovi ne smeju da vide druge golubove dok su na kavezu. Ovo stoga što će pokušati da polete ka ostalim golubovima čim im dosadi sedenje na dasci, pa će pasti na zemlju i prepešačiti do golubarnika. Ovo bi bila pogubna greška jer je upravo najvažnije da mladi golub ne ide sa kaveza, već da shvati da mu je to nova kuća. NE SME nipošto da sleti na zemlju. Ako slučajno padne, zbog guranja na kavezu, potrebno ga je ODMAH podići sa zemlje i vratiti na kavez. Sa dužinom trajanja ovih prvih „treninga“ ne treba preterati, jer će mališani ako im dosadi početi da skaču i padaju sa kaveza, a to rekosmo nije poželjno.
Ovi prvi treninzi, ma koliko izgledali bezazleni i neinteresantni, najvažniji su za budući uspeh golubova na letačkom kavezu. Ne smeju se nipošto preskakati. Ako na kavez stavimo mlade golubove koji već mogu da lete, uvek postoji opasnost da se uplaše i da polete a onda je pitanje gde će ih njihova nejaka krila i njihova još nestečena navika na kavez odneti. Trčanje po livadi za njima i skupljanje golubova po travi, vraćanje na kavez, samo su znak da treninzi nisu započeti blagovremeno i da će biti dosta problema dok se golubovi dovedu u red.
Vezivanje krila ovakvim, „zamatorelim“ golupčićima je rešenje kome se pristupa samo u najnužnijim slučajevima, ali treba znati da to nije najbolji način za obuku mladih golubova.
Ako nasuprot tome, sa treninzima započnemo na vreme i ako su prvi treninzi svakodnevni, do ovakvih neželjenih situacija neće doći. Kod pravog poznavaoca letačkog kaveza nema jurenja za golubovima, oni se sami vraćaju nepogrešivo na kavez i samo na kavez.
Sa treninga se isključuju mladi golubovi koji pri prvim treninzima uporno padaju – sleću sa kaveza na zemlju. Mladi golub koji je nekoliko puta sleteo na travu, nema šta više da traži na letačkom kavezu.
Iskustvo je pokazalo da golub koji jednom sleti (ili padne, npr roler koji ima dubok rol), kasnije teži da sleti sam na livadu čim se umori ili ulenji. Tu je kraj njegovom daljnjem treniranju. On čak može da pokvari i ostale golubove na letačkom kavezu.
U kasnijim fazama izbacuju se golubovi koji se izdvajaju od ostalih po nekim osobinama. Na primer golub koji uporno ne želi da leti, već posle 2-3 kruga odmah sleće na kavez. Zatim ona druga krajnost, golub koji leti veoma visoko takodje nije podesan za trening sa letačkim kavezom. Golub koji i pored toga što je gladan, ne uskače u kavez pa ga takmičar juri po kavezu i ne može dugo da ga uhvati, takođe se izbacuje sa daljeg treninga. Ponekad je potrebno da prođe dosta vremena da se shvati da golub nije dobar za kavez. Mnogo truda je utrošeno u njegovu obuku ali je ipak na kraju neizbežno njegovo izbacivanje sa kaveza. Ne treba žaliti za takvim golubom. Loš golub će samo naneti još veću štetu svojoj ekipi jer će iskvariti i ostale golubove.
Posle prve faze obuke mladih golubova koja podrazumeva njihovo upoznavanje kaveza, sledi druga faza, faza početnog leta. Ova faza će uslediti već posle 7-8 dana, tj kada su golubovi malo ojačali, tako da mogu da lete metar-dva. Uzme se jedan mladi golub i stavi na dlan otvorene ruke na udaljenosti oko 1 do 2 metra od letačkog kaveza na kome stoje ostali golupčići. On će se odmah instiktivno okrenuti ka njima i pokušati da im se pridruži. Golubovi su naime društvena bića, žive i kreću se u grupama (jatima) i ova njihova osobina je upravo ovde iskorišćena. Tako će mladi golub pokušati da preleti zadatu udaljenost kako bi se pridružio svojim drugarima na kavezu. Poželjno je da zadatak uspešno obavi, odnosno da preleti zadatu udaljenost bez padanja na zemlju, tj travu. Na taj način on stiče samopouzdanje i hrabrost. Zatim se uzima drugi mladi golub i takođe se pušta iz ruke da sleti na kavez. Ne treba istog goluba uzimati više puta za redom, treba mu dati malo vremena da se opusti jer je ovaj „let“ za njega bio veliki napor pa čak i stres. Ako golub slučajno padne, ne uspe da preleti zadata 2 metra, treba ga odmah podići i staviti na kavez a sledeći put mu zadati lakši zadatak (smanjiti udaljenost), kako bi ga uspešno obavio. Iz dana u dan golubovi vidno jačaju i udaljenost sa koje se puštaju da lete ka kavezu se povećava. Kada je ta udaljenost 10-15m mogu se pustiti 2 ili 3 goluba istovremeno. Međutim bolje je pustiti jednog, najjačeg goluba i kada je on već preleteo polovinu puta, pušta se sledeći golub koji će ga nepogrešivo slediti. Mladi golubovi naime imaju osobinu da zbog svog neiskustva prate drugog goluba. Zato ovaj prvi mora nepogrešivo leteti ka kavezu jer ako bi on, na primer poleteo u suprotnom pravcu i ostala dvojica bi ga pratili. Ako se to nekada ipak desi – a desiće se sigurno, treba odmah kod kaveza puštati druge mlade sa male udaljenosti (dropovanje) kako bi ih ovi koji su poleteli u stranu uočili i vratili se na kavez. Prilikom puštanja golubova iz ruke, od prvog dana treba voditi računa o smeru duvanja vetra. Naime golubove treba puštati uvek uz vetar, kako bi im ovaj duvao direktno u grudi. Nije dobro da im vetar duva u leđa jer će se desiti da prilikom sletanja mladi golub guran vetrom poruši ostale golubove sa kaveza kao da su kegle u kuglani. Još je gore kod bočnog vetra jer on još ne ume da se bori sa tim problemom.
Kada se svi golubovi nepogrešivo vraćaju sa oko 20m od kaveza prelazimo na treću fazu. Sada su golubovi već sasvim jaki i dobro su upoznali kavez. Ovo je faza sletanja. Kod obuke pilota, najvažnije je naime upravo sletanje i to je jedna od prvih radnji koja se uči u vazduhoplovstvu. Slično je i ovde, u umetničko – letačkom golubarskom sportu. Do sada su golubovi sletali uvek uz vetar, zato ih stojeći pored kaveza, uzimamo jednog po jednog u ruku i bacamo niz vetar, što dalje od kaveza. Oni odmah rašire krila i stvaraju otpor letu, plašeći se, okreću se ka kavezu i polako sleću (uz vetar) na njega. Ako golub ne uspe da se vrati na kavez, već padne na travu, to je znak da još nije zreo za ovakvo bacanje iz ruke, pa se treba vratiti slobodnom puštanju sa dlana još neko vreme. Nasuprot tome, golub koji posle bacanja u vazduh ne raširi odmah krila i ne leti odmah dole, već napravi par zamaha u pravcu bacanja, pa se tek onda okreće ka kavezu, savladao je „strah od letenja“ i on je dosta napredovao u obuci. Za nekoliko dana on neće više ni žuriti sa sletanjem, već će napraviti par krugova i tek onda sleteti. Posle nekoliko dana bacanja golubova niz vetar i uspešnog sletanja u „pravcu piste“, sa vetrom u grudi, pristupa se težem zadatku, bacanju goluba u stranu, tako da mu vetar duva sa leve ili desne strane dok leti ka kavezu. Ovo je najteži deo obuke „sletanja“. Kada golub dobro savlada bočni vetar i sleće bez problema na letački kavez on je završio i treću fazu obuke. Posle treninga hrane se golubovi prvo iz ruke a kada svi počnu da kljucaju hranu na dlanu, kroz otvor kaveza pušta se hrana iz ruke da pada na dno kaveza (u posudu – gnezdo), kroz otvor tako da golubovi to gledaju i polako prilaze otvoru gledajući u kavez i uskačući jedan po jedan za hranom.
Četvrta faza obuke je „let u grupi“. U ovoj fazi se u stvari prelazi na konačan vid letenja koji će biti pokazan i na takmičenju. Na kavez se stavljaju 3 goluba iste rase, podjednakog uzrasta i podjednake snage. Kada se posle minut – dva stajanja na kavezu smire, prilazimo im i polako ih rukom, sa dlanom na gore, blago hvatamo ispod grudi i bacamo u vazduh. Ne jako, samo da polete, ali brzo jednog za drugim. Kada se nađu sva tri u vazduhu, pokušaće da prate jedan drugog, jer su neiskusni i nesigurni, ne znajući da ni jedan ne zna šta treba da radi. Tako će leteti nekoliko krugova dok jedan od njih ne shvati gde je kavez i poleti ka njemu. Druga dva goluba će ga odmah pratiti i takođe sleteti na kavez. Odmah po sletanju otvaramo otvor na kavezu i dajemo im hranu, prvo iz ruke a kada priđu i počnu da kljucaju, puštamo hranu lagano iz ruke kroz otvor u kavez i oni idu za njom – u kavez. Hrane se daje malo, tek toliko da odrade zadatak, znači 7-8 zrna po golubu. Isti postupak ponavljamo sa sledećom ekipom. Na kraju idemo sve iz početka, tj opet sa prvom ekipom. Ovaj kratki let možemo ponoviti više puta jer su se golubovi u međuvremenu odmorili. Ako se desi da golubovi polete višlje i da jureći jedan drugog počnu da se udaljavaju, treba baciti dropera ili nekog od ostalih golubova sa male udaljenosti da poleti ka kavezu kako bi ga ovi u vazduhu videli. Naravno da je za ovu svrhu najbolji beli droper, koji neće leteti daleko već samo od ruke do kaveza.
Ovakvim – ubrzanim treningom golubova se postiže da golubovi istog uzrasta na letačkom kavezu već počnu da prevrću dok oni kod kuće još nisu naučili pošteno ni da lete. Naime golubovi na letačkom kavezu su napredniji za najmanje 15 dana u odnosu na golubove iste starosti, trenirane iznad krova. To je zato što kod kućnog treninga ne možete tako mlade golubove da terate da lete jer postoji rizik od gubljenja. Oni moraju potpuno sazreti pre nego što samostalno polete. Na letačkom kavezu oni sazrevaju pre vremena – ubrzano.
Za sve vreme ovih treninga potrebno je obratiti pažnju na još neke stvari: Treninzi bi trebalo da se odvijaju na različitim mestima, dakle svakog dana na drugom mestu, ukoliko je to moguće. Golubovi, naime, ne smeju da zapamte mesto već letački kavez.
Završna, peta faza, svodi se na svakodnevne letove u grupi od 3 goluba iste rase i sličih sposobnosti, sve dok golubovi ne počnu da prave odgovarajuće figure, propisane za njihovu takmičarsku klasu, odnosno postanu pravi takmičari. Ovo podrazumeva da golubovi lete bar 15-20 minuta, da se stalno drže u grupi – bez razdvajanja, da naprave dosta figura – bodova i da na znak odgajivača uz dropere slete nepogrešivo na kavez. Tada se može reći da su golubovi završili „peti stepen školovanja“, tj da su diplomirali. Ovi „diplomci“ mogu da se takmiče na bilo kojoj livadi naše zelene planete i da pri tome oduševe svakog posmatrača svojim akrobatskim figurama u vazduhu i svojom poslušnošću.
I na kraju, može se desiti da golub sasvim korektno istreniran, ne radi ono zbog čega je trening uopšte i započet: ne prevrće se (ako je prevrtač) ili ne vrti (ako je u pitanju Dunek) itd. To znači da je sav trud bio uzaludan. No to je nešto što se ne može unapred znati. Zato se za rad na letačkom kavezu uzimaju samo mladi od najboljih – proverenih golubova, da ne bismo na kraju doživeli razočaranje. Ovaj faktor – genetski potencijal golubova – veoma je važan i moglo bi se reći da za uspeh u ovoj vrsti treniranja golubova učestvuje sa 40%. Preostalih 60% ide na trening golubova. To znači da se i sa prosečnim golubovima uz kvalitetan trening može napraviti određeni rezultat, dok se i sa najkvalitetnijim golubovima uz loš rad neće postići nikakav uspeh. Zato što ovi golubovi uz nepravilan trening neće ni dočekati samo takmičenje, već će biti izgubljeni na nekom od takvih treninga ili u najboljem slučaju, na turniru će pokazati neposlušnost zbog nedovoljne pripremljenosti, što će pokvariti konačan utisak. Samo redovnim i pravilnim treniranjem može se iz dobrih golubova izvući maksimum.
Upravo zato, što se golubovi na letačkom kavezu jako teško obučavaju i što je malo pravih golubova istreniranih do kraja, ostvareni rezultati su veoma dragoceni i cenjeniji su od istih rezultata ostvarenih na kućnom letu, koji je daleko lakši. Na kućnom letu nema toliko „škartova“ jer selekcija nije tako rigorozna, može se daleko veći broj golubova trenirati, nema toliko izgubljenih golubova i na kraju nema toliko uloženog truda a rezultati su veći. Na kućnom letu skoro da svako može napraviti bar neki rezultat sa svojim golubovima umetničkog leta, dok na letačkom kavezu uspeh mogu da ostvare samo istinski poznavaoci ovih golubova i golubova uopšte, samo pravi zaljubljenici u „umetničko – letački golubarski sport“.

Poseti golubarski forum: www.golubarstvo.freeforums.org