Pravilna ishrana srpskih visokoletaca

                                PRAVILNA ISHRANA SRPSKIH VISOKOLETACA


    Da bi se postigla dobra vremena letača, ljubitelji letača moraju     dobro da poznaju ulogu atletičarske pravilne ishrane i ulogu ugljenih hidrata za obezbedjenje izdržljivo- sti - energetske - kod dugih letova. Na žalost, mnogi aspekti pravilne ishrane letača ili se ne razumeju ili se pogrešno primenjuju. Uradjene su mnoge studije za ljude atletičare u pokušaju da se postignu što bolji rezultati, putem dijeta i uzimanja ugljenih hidrata. U poslednje vreme sve više je pro- učeno kako organizam funkcioniše u uslovima produženih napre- zanja i iscrpljenosti. Pored toga što golubovi poseduju meha- nizam koji im obezbeđuje lako...

prevladavanje hipoxie (nedosta- tak kiseonika), niskog vazdušnog pritiska i niskih temperatura koji ljudi ne poseduju, drugi mehanizmi su slični kao na primer disanje...
(respiracija), pretvaranje energije putem procesa ATP (ADENOSINTRIFOSFAT), pohranjivanje i upotreba iste. Dobro, kako može dijeta za letače biti modifikovana da zadovolji potrebu za energijom kroz pravilnu ishranu? U odgovoru na ovo pitanje moramo poći od nekih osnovnih znanja i razumevanja principa vežbi i/ili razmeni materija.
1)   Potreba za energijom
2)   Ugljenohidratna dijeta i mišićni glikogen
3)   Ugljenohidratna dijeta i jetreni glikogen
4)   Hrana pre takmičenja
5)   Uzimanje ugljenih hidrata za vreme vežbi
Energetski zahtevi
Kada su letači izloženi maksimalnim fizičkim - mišićnim naprezanjima relativno velika količina energije se dobija razla- ganjem mišićnih i jetrenih rezervi ugljenih hidrata (glikogena).
Glikogen služi kao osnovno gorivo za vreme vežbi koje traju duže od nekolilo sekundi. čak, za vreme aktivnosti od dva 1 više sati, mišićni i jetreni glikogen je osnova za ponavljanje mišićnih kontrakcija. Pored toga što masti obezbeđuju velike količine energije, za vreme takvih naprezanja ako je istrošena mišićna rezerva glikogena, mišićno vlakno se neće kontahovati i letač je iscrpljen. Ovaj oblik iscrpljenosti je ograničen na napore - fizičku aktivnost. Letač u ovoj fazi mora preći na metabolizaciju masnih molekula. Krvni PH se snižava i prelaz je neverovatno stresan.
Na ovom nivou napornog leta, mnogo loše treniranih letača doseže "zid". On se doseže posle 4-8 sati u zavisnosti od njihove fizičke spreme i vremenskih uslova itd. Interesantno, kad ptica dosegne "zid" - snaga volje malo može da pomogne, jed-- nostavno ne mogu dalje. Njihovi mišići otkazuju. Svaki dalji pokušaj je ikstremno bolan i iscrpljujući. Dodatno, nivo šeće- ra u krvi se snižava i počinju da pate od psihološke depresije zajedno sa hipoglikemijom(nedostatak šećera u krvi). Da bi "zid" bio pobedjen, letači mogu biti utrenirani tako da "zid" za njih ne predstavlja nikakav problem (da ne postoji). Trening se sas- toji od mnogo sati letenja, TRI PUTA nedeljno za koje vreme mi- šićni glikogen se maksimalno iskorišćava i obnavlja na višem nivou (većoj količini) sledeće nedelje. Na ovaj način pomerate im "zid" intenzivnim letenjem jedne nedelje pre takmičenja, koji sledi sa tri dana niskougljenohidratnom dijetom a tri dana"pre- trpavanjem ugljenim hidratima". Teoretski, prenapregnuti mišići moraju to nadoknaditi tako što će "uskladištiti" veću količinu glikogena. Za vreme napornih treninga energetske potrebe i brzi- na sagorevanja mišićnog glikogena može prevazići tiplerove mogu- ćnosti konzamacio'e GH (ugl^enih hidrata). Kso rezultat, nivo mišićnog glikogena se snižava svakog narednog dana napornog tre- ninga. Postepeno, letači mogućnosti se sužavaju i na kraju i najmanji trening dovodi do iscrpljenosti. Ova hronična iscrplje- nost ^je poznata kao "stalenesa" koja može da se prebrodi pravi- lnom ishranom i odmorom. Ovo se dešava kod loše informisanih ljudi i početnika.
U napornim aktivnostima - trajući po nekoliko sati - - kontrakcije mišića zavise sve više od CH (glikoza) koja po- tiče iz jetre a putem krvi se prenosi. Generalno, što su duži i napornija treninzi sve je veće uzimanje glikoze iz krvi za mišićne potrebe. Radi održan«ja stalne koncentracije glikoze u krvi, jetra mora da razlaže više svog glikogena radi proizvodnje gli- koze. Na žalost, količina glikogena u jetri je ograničena i često ne može da zadovolji potrebe mišića za glikozom. Kao rezultat ovoga, količina glikoze u krvi - za vreme napornih vežbi može opasti sa normalnog od 80-100 mg glikoze u 100 cm3 krvi. Obzirom da ćelije nervnog sistema zavise isključivo od količine glikoze u krvi - ovakve vežbe induciraju hipoglikemi- OU koja utiče na funkcije nervnog sistema i mišićnog tkiva. U našem posmatranju hipoglikemija se najčešće pojavljuje kad su letači izloženi naksimalnim fizičkim naporima na temperaturi od 80°F (27-28°C) i let se skraćuje za skoro 2 sata kod tempe- raturnih razlika povećanga od   (4-5°C).
UGLJENOHIDRATNA DIJETA I MIŠIćNI GLIKOGEN
Mišićni i jetreni glikogen je veoma važan za uspeh u takmičarskim sportovima. Kako da ste sigurni da vaši letači imaju dovoljne rezerve glikoggna pre treninga i/ili ta- kmičenja? Posle iscrplgujućifa vežbi, dijeta koja se sastoji od cco 60% ch je suviše spora da nadoknadi mišićni glikogen* Nakon produženih vežbi, vašim letačima je potrebno 46-48 sati kako bi povratili količinu mišićnog glikogena - koji su imali pre početka treninga. Količina mišićnog glikogena se može povećati iznad normalnog nivoa tako da se prvo "isprazni" iz mišića napornom vežbama, a potom prehranom visoko CH hra- nom-dijetom za 3-4 dane.
Povećavajući količinu mišićnog glikogena iznad "no- rmale" mogućnosti vaših letača se značajno povećavaju. Ova beneficija - nadomeštaj glikogena je lokalizirana u mišićima koji su bili uključeni u vežbe i naziva se "mišićne-ugljeno- hidratna super kompenzacija". Ako se CH daje pre vežbi samo je malo poboljšanje u količini glikogena. Dijeta - masna ili proteinska posle napornog vežbanja, takodje daje spore rezu- ltate; nedovoljne za zemenu glikogena u zamorenim mišićima. Dali oblik CH utiče na količinu uskladištenog mišićnog gli- kogena? Ispitivanga sa radioaktivnim ugljenikom (C14) pokazu- ju da je veoma mala razlika u kom obliku su CH uneti - svi se na kraju pojave u krvi kao glikoza. čak i fruktoza se po- javljuje kao glikoza i izaziva tipičan glikozno indukovanu reakciju insulina. Insulin igra najbitniju ulogu u skladi- štenju (vezivanju) glikogena - mišićima i jetri. Svaka dij'e- ta, bogata CH - bez obzira na oblik - dovodi do uskladištenja glikogena. No, pošto polisaharidi (kompleks CH) se sporije oslobadjaju iz stomaka pa je moguće da imaju produženo stimulativno dejstvo na lučenje insulina i podizanje glu- koze u krvi. Štirak - ka o malted BARLEY (fermentisani BARLEY(ječam) i Moducal (100% Maltidextrin) i odmah svarljivd CH dobijen hidrolizom kukuruznog štirka) mogu se kori- stiti. Ja dajem 16 grama (2 kašičice) rastvorene u 30cc vode po ptici - 3 puta nedeljno. To obezbedjuje bolji izvor CH za vezivanje glikogena. Uz CH druga hrana se mora davati svaki dan. Na primer 15% proteina, 20% masti 65% CH su potrebni za regeneraciju oštećenih mišićnih vlakana, posle vežbanja i zrnevlje mora biti tako oda- brano da se uklapa u datu formulu. Samo 0,02 grama po unci težine je potrebno. Mišlj,jenje je da je, "kost i koža" izgladnjavanje opa sno i dovodi do oštećenja ne- rava i loše utiče na sistem imuniteta pa može dovesti do hroničnih infekciskih zaraza.
Kako možete oceniti da je dovoljno akumulirano mišićnog glikogena? Pošto se veže oko 3 grama vode za 1 gram glikogena, najbolje je pažljivo posmatranje teži- ne i njene promene sa većom/manjom količinom glikogena u tkivu. Najbolje je beležiti težinu ptice ujutru pre hranjenja. Bubrezi izbace svu prekomernu vodu iz tela preko noći, jutarnja težina je najbolji indeks i obele- žava fluktuaciju i uskladištenje glikogena i vode. Uz naporne vežbe, normalna težina će biti za 2-3 unce manja no posle odmora od nekoliko dana i CH prehrane.