Vrsta Uzgoja

Uzgoj golubova i dalje ostaje jedan od najbitnijih i najvećih problema. Na osnovu istrazivanja potvrdjeno je i dokazano da od veceg broja izlezenih mladih samo mali broj odgovara kvalitetnim zahtevima. Sto znaci da je nemoguce da uparimo samo 3-4 para i da ocekujemo vrhunske rezultate. Citav sistem parenja u zadnje vreme je pretrpeo kvalitetne izmene i dobio novu fizionomiju. Dok su se ranije parila izmedju sebe samo proverena (ekstremna) grla sa dokazanim sposobnostima, kojih je nazalost malo i cije je potomstvo vrhunsko u letackom smislu, u zadnje vreme vreme se pare jedan ekstem u letackom smislu sa prosecnim golubom kako bi se dobio sto veci broj kvalitetnih mladih i postigla ujednacenos jata, a to se zove izjednacavanje parova. Ukoliko se jato gaji u cistoj krvi utoliko cemo pre doci do uspeha (rezultata), jer kod cestih ukrstanja sa drugim familijama ima dosta otpadanja (skartova). PRIMENA ODGOJA U SRODSTVU U teznji da se kvlitet jedne familije zadrzi u svojim najboljim karakteristikama a u korist ostvarivanja rezultata i napredka golubarstva samo od sebe se namece parenje i odgoj u srodstvu. Da razjasnimo ukrstanjem dve familije (linije) razlicitog porekla, od kojih je jedan dobijen gajenjem u srodstvu, dobicemo golubove koji ce nuditi sve u znatno vecoj meri nego predhodni (let, zustrina, robusnost i td.) ali nece biti dobri za odgoj (priplod). Takvi primerci se nazivaju bastardi. Dakle nikako od ovi nece nastati nasledno vredne ptice jer su proizvod neplanskog ukrstanja nastalog kao rezultat preparivanja, kod koga predhodno gajenje u srodstvu ima znacaj u nagomilavanju vredne priplodne mase (priplodnog kvaliteta). Ovo nagomilavanje dobrih osobina cesto prekriva i pokriva lose karakteristike koje se unose ukrstanjem, pri cemu nastaju takozvani vredni primerci. Dalji odgoj sa ovim produktima dovodi cesto do rascepa-podele a time opet i do veceg procenta manje vrednih golubova. Zbog toga bi golubari svoje loze trebali da uzgajaju cisto. Na taj nacin bi stvorili rezervu iz koje ce takmicari (odgajivaci) koji se razumeju u dobar let (a o odgoju ipak imaju malo znanja) moci nesto da stvore. Strogo uzevsi gajenje u srodstvu moguce je samo kod kucnih zivotinjskih rasa, posle cega se radom i ukrstanjem svesno ili nesvesno stvara jedan novi tip ili soj. Ali i vec nastali soj (rasa) moze se odrzati u svojoj manje ili vise specificnoj karakteristici i to samo putem odgoja u srodstvu. Izrazi odgoj u srodstvu i ukrstanje po pravilu se primenjuju na pogresnom mestu. Izraz ukrstanje primenjuje se za tri razlicite forme odgoja: 1) Pod ukrstanjem se podrazumeva gotovo iskljucivo parenje dva razlicita soja (rase) jedne zivotinjske vrste. Na primer dobosar sa postarom, roler sa tiplerom, niski sa pakistancem i td. 2) Parenje razlicitih zivotinjskih vrsta, na primer konj sa magarcem, fazan sa kokoskom i td. Ovakva parenja se oznacavaju kao odgoj bastarda. 3) Parenje zivotinja razlicitog roda ili familije unutar jedne rase kao na primer parenje zeceva angoraca nemackog pravca uzgoja sa zecevima engleskog pravca uzgoja u okviru rase zeca angorca sto prakticno I ne predstavlja ukrstanje strane krvi ili stranog soja. Uprkos svemu preporucljivo je ostati kod izraza ukrstanje, ako je u pitanju uzgoj golubova, jer se isti pogresno ustalio medju golubarima i toliko prosirio u upotrebi da bi uvodjenje novog i to ispravnog termina nastali mnogi nesporazumi koji bi nepotrebno uneli dosta zabune u ionako veoma tesku temu. Zadrzavanje izraza ukrstanje u ovom zajednistvu necemo doci u opasnost, jer se moze govoriti samo o preparivanju unutar celine, a ako gledamo sa strane i sa stanovnistva naucnih istrazivanja, time ne dovodimo u pitanje odgoj visokoletaca. Izraz parenje u srodstvu je strogo ogranicen. Gajenje u srodstvu znaci gajenje u kome rodjaci pripadaju jednoj familiji ili jednom soju (rasi). Najuzi nacin parenja izmedju rodjaka je incest parenje (parenje brat-sestra,otac-cerka,sin-majka i td.). Kod daljeg odgoja (parenja) u srodstvu uptrebljava se i izraz linisko parenje, medjutim ovaj pojam je veoma rastegljiv. Imamo odgajivaca koji po njihovim razmisljanjima i ubedjenju rade linisko parenje a pri tom cesto i ukrstaju, bez osvrta dali te ukrstene zivotinje imaju slicnosti sa tipom teoretski pracene zivotinje (u ovom slucaju ptice) pri cemu i pored liniskog uzgoja nastaje trajna promena tipa. Nasuprot tome kod ciste krvi obuhvatamo samo ona grla koja su cisti predstavnici svoga tipa odnosno soja. Sto se tice soja i familije sve do sada poznate su jedna drugoj rod. Razlike su nastale pod uticajem zivotne sredine i sistema odgoja pa mozemo govoriti o tipovima soja sa odredjenim osobinama koje su manje ili vise promenjene u odnosu na polaznu rasu. Uslovi zivotne sredine zahtevaju odredjena uredjenja na jednoj strani a na drugoj ne. Zivotna sredina dakle ima uticaja na poreklo, a kod pravilnog rukovanja i vodjenja odgoja postizu se sve bolji i ujednaceniji rezultati. A da bi se ovaj visoko postignuti nivo odrzao, ubacuje se soj druge zivotinje iz krvi koja je odgojena u drugoj zivotnoj sredini.Ovaj metod se naziva osvezavanje krvi. Tek kada ovakva mera ne da rezultate poboljsanja i osvezenja mora se pristupiti ukrstanju sa pticama iz drugogo soja. Ako se zaista radi o stranom tipu ukrstanja, moze se u tom slucaju doci do rascepa nasledne mase koja ostavlja katastrofalne posledice. Pojedini sojevi su na taj nacin ruinirani da nikad vise nisu mogli da se vrate do svog starog stanja, sjaja i dobrih takmicarskih karakteristika, i tu se mora biti veoma oprezan Medjutim ako se radi o ukrstanju grla koja su nastala iz iste osnovne linije, dobicemo produkte najboljeg kvaliteta. Ovi se po izgledu jedva razlikuju od starog soja, jer su tu ucvrscene osobine soja gajenog u srodstvu, a sve strane osobine su potisnute. Kod stranog parenja je najvaznije to da se uzimaju zuvotinje tipski slicne (sa prblizno istim karakteristikama,i fizickim predispozicijama). Takodje je pogresna i postavka da degeneracija nastupa samo kod odgoja u srodstvu. Mnogo cesci su slucajevi kada do degeneracije dolazi parenjem nosioca naslednih osobina koji su jedno drugom potpuno strain. Kod mnogih odgajivaca je utvrdjeno da do izbacivanja degenerativnih osobina (u vidu krivih nogu, neproporcijalnog tela, nedostatka pigmenata u oku i td.) dolazi skoro uvek zbog nepromisljenog ili nestrucnog ukrstanja. Kod odgoja u srodstvu polazi se od unapred ujednacenog materijala, jer bi ucestalost gresaka vec sam pocetak oznacio kao kraj. Nasledna masa to jest nosioci nasledstva su kod parenja u srodstvu isti ili slicni tako da nemoze doci do iznenadje nja ili odstupanja u kvalitetu u odredjenom vremenu uzgoja. Kod ukrstanja naprotiv oslobadjaju se prikrivena svojstva, pored toga kombinacijama (nasledni zakoni) stvaraju se nove forme koje se niti ocekuju a jos manje zele. Da bi se ukrstanjem zadrzao ili izjednacio odgojni rezultat mora se proci i kroz odgoj u srodstvu naime ne mozemo doci do novih rezultata, jer odgoj u srodstvu i pored svih poteskoca, nudi vec poznate osobine cistog soja, koje uvek ostaju nepromenjene. U dobro gradjenom soju je cesto bezopasnije parenje brata i sestre koji nisu previse slicni vec se mogu dopunjavati, nego parenje rodjaka drugog stepena u drugom poreklu, kod kojeg sve ptice lice jedna na drugu kao jaje jajetu, pa se sa ovim nemoze mnogo uraditi (poboljsati). Pri tome treba voditi racuna da brat i sestra upareni jedno sa drugim u smislu ciste krvi jedva da mogu da se iskoriste, jer ce se u kasnijem uzgoju iscepati u dva pravca. Takvo parenje je inace besmisleno. Parenje iz incest uzgoja moze se preduzeti samo onda, kada je soj vec gajen u srodstvu, a jos postoje razlike kojima je potrebno ujednacavanje. Proizvod parenja u srodstvu ubacen u stranu krv, daje vecu garanciju za proboj zeljene osobine soja u kasniji odgoj. Pazljivim vodjenjem (genetskog stabla rase) kod odgajivaca i odgoja u srodstvu je bitna predpostavka, za pracenje odgojnog puta (karakteristika) sivih letaca. Rad oko uzgoja zahteva i veliku upornost. Krajnja svrha svih uzgoja je poboljsavanje dobrih karakteristika goluba ili najmanje zadrzavanje vec postojecih. Ko zeli da stvori nesto novo a da pri tome podigne i rezultatske granice i to ne kroz sistem cuvanja vec kroz sistem uzgoja mora da vrsi ukrstanje. I pak dobre rezultate ukrstanjem necemo postici, ako se za ukrstanje ne bude upotrebljavao material nastao uzgojem u srodstvu, sa ucvrscenim naslednim osobinama iz dva razlicita soja. Jer onaj ko sa produktom ukrstanja hoce da ukrsta ne razume nista o odgoju, jer ukrstanje bez reda i rasporeda vodi brzo do degeneracije. Uzgoj u srodstvu je bio i ostaje glavni oslonac svakog dobrog uzgoja. Najvaznija cinjenica pri primeni ove vrste uzgoja je poznavanje elementarnih zakona nasledjivanja. Za odgajivace koji ce se pazljivo ukljuciti u posao odgajanja u srodstvu dacemo postavke zakona odgoja u srodstvu, koje je sa velikim uspehom primenio engleski odgajivac bruce.lowesches. Zakon o uzgoju i njegov znacaj je ukratko u sledecem: muzjaci (treba da vuku krv rodjaka majke) zenke koja je sa njim uparena i obrnuto zenka (mora da je krvi rodjaka oca) muzjaka koji je sa njom sparen.