Nasledni zakoni SVL

NASLEDNI ZAKONI Poznata je zelja svake rase i svakog soja da se sto vise usavrsi. Da bismo ga poboljsali ili bar zadrzali u kvalitetu , primorani smo da sprovodimo ozbiljan rad, preko trajnog odabira i sparivanja izuzetnih primeraka (ekstrema, sa zeljom za povratak kuci,kruznim leto i td.) koji poseduju zadovoljavajuce karakteristike koje su nam potrbne za takmicenje. Dugo je bilo nepoznato da svaki uzgoj podleze odredjenim zakonima, a time je bio i otezan rad na uzgoju, jer su i pored svih planiranja proizlazili iznenadjujuci rezultati, za koje nije bilo objasnjenja, tako da je uzgoj bio slican igrama na srecu, pri cemu je zakon verovatnoce igralo presudnu ulogu. Ipak odgajivacima je jos pre mnogo godina bilo poznato da svaki oblik zivota ima sopstvenu promenjivost, koja odgovara i promeni zivotne sredine. U poslednje vreme primeceno je da nasledne osobine podlezu sasvim odredjenim zakonitostima (pravilima). Jos 1885 god. uspelo je svetom ocu
gregoru mendelu da pokaze zakonitosti u nasledjivanju osobina kod biljaka I zivotinja. Njegov rad je ostao neprimecen sve do 1909 god. kada su tri istrazivaca istovremeno i nazavisno jedan od drugog dokazali i ptvrdili veliku vrednost mendelovog rada. U medjuvremenu pronadjeni su i dokazani zakoni nazvani u cast velikog istrazivaca Mendelov zakon o nasledjivanju. Od tada pa naovamo rezultati su zacudjujuci, ako se ima u vidu da je ova oblast jos veoma mlada. Tome doprinosi i sigurnost koju su odgajivaci stekli otkrivanjem zakona. Vredno paznje je i to da vecina odgajivaca ovim naslednim zakonima poklanja malo paznje, i da malo ko od njih zna nesto o zakonu nasledjivanja, pa pare pogresno i nestrucno sto je u vecini slucajeva. Ali i pored ovoga golub je interesantan i zahvalan objekat posmatrnja jer zivi u paru a njegov razvoj je brz, tako da vec nakon nekoliko meseco mozemo proveriti rezultate naseg rada. Zbog toga cemo pokusati da iz nauke o nasledstvu izvadimo i predstavimo sve ono sto je bitno za golubarski sport, u sto je moguce razumljivijoj formi i na naucnoj osnovi. Sva ziva bica imaju sposobnost da se putem svojih potomaka promene ili usaglase to jest prilagode. Ovu sposobnost mozemo i mi da iskoristimo iskljucivanjem prirodno uslovljenih uticaja zivotne sredine, a nauka poznaje tri predpostavke za tako nesto i to: a) Modifikacija b) Kombinacija c) Mutacija MODIFIKACIJA Ovaj izraz znaci isto sto i promena a objasnicemo ga na primeru: Ako belgiskog goluba veoma velikog, grubog, koscatog tela i soja odnesemo u Englesku i tamo ga generacijama odgajamo,zivotinja ce se pod uticajem klime i drugih uticaja zivotne sredine smanjiti i postace nezna u gradji kostiju. Ako ga vratimo u postojbinu (prvobitnu zivotnu sredinu) postepeno ce doci do nastanka pocetne forme. Modifikacija dakle menja samo spoljasnje a ne i unutrasnje nasledjene organe. Znaci da modifikacija nastaje dejstvom spoljnih faktora i nije bar zasada nasledna. KOMBINACIJA Kombinacija je sa odgajivacke tacke gledanja od mnogo veceg znacaja. Ona je u nasem slucaju instrument za odgoj. Rec kombinacija znaci otprilike ono sto odgajivaci podrazumevaju pod izrazom parenje radi izjednacavanja ali i usavrsavanja jata. Kombinacija je na primer parenje jednog goluba sa slabije razvijenim grudima sa jednim dobro gradjenim primerkom u cilju dobijanja potomstva sa srednjom gradjom tela. Ili parenje goluba sa crvenim pigmentom sa golubom sa crnim pigmentom da bi dobili goluba sa crveno-crnim pigmentima. Ove osobine su nasledne. Od strane nasledne mase (osobina roditelja) uzima se od svakog roditelja po 50% i prenosi na mlade. Obe polovine su sa razlicitim osobinama oba roditelja dopunjavaju se i formiraju jednu jedinku (goluba), koja time predstavlja vise ili manje zeljenu medju formu, u teznji da formiramo jato koje zadovoljava nase kriterijume. Predhodno izneto ima svakako vaznost samo za prvu generaciju. Ako tako dobijene (kombinovane) mlade zivotinje parimo u parenju brat sa sestrom izmedju sebe, onda se oni cepaju u drugoj generaciji (sto nije nikako dobro).Ali ako ptice koje nas zadovoljavaju parimo uvek i ponovo sa pticama iste vrdnosti iz drugog parenja dobicemo postepeno jedno konstantno i trajno nasledje, kod koga se samo mali broj potomaka cepanjem izdvajati iz rase. Ovi primerci moraju biti odmah izbaceni iz svih kombinacija. Ako je zeljeno nasledje jednom dobijeno, onda se ono moze lako odrzati gajenjem u srodstvu, dok se kod starog nacina parenjamoralo racunati sa tim, da ce se pojaviti uvek novi i cesto nepoznati faktori nasledja, koje cemo veoma tesko iskoreniti. MUTACIJE Mutacija je treci razlog za promenjivost kod potomstva, a moze se prevesti i izrazom -- iznenada nastupajuce nove pojave -- . Preko do danas neispitanih uticaja mogu se sitni delovi naslednog faktora (koji su vekovima vec utvrdjeni i ostali na istom nivou) medjusobno isprepletati. Pri tome mogu nastati unutar jedne rase sasvim nove pojave. One su nasledne, a samim tim mogu nastati nove rase bez nekog novog dodavanja.