Kad sam bila mala,za Novu godinu mi ujak je kupio lampice koje sviraju,i kad on uveče izađe, ja ostavim lampice uključene na prozoru, da zna da sam budna, a kad se vrati, on mi baci petardu pod prozor. Njegove korake sam gazila u snegu. Želela sam da budem kao on. Večito dete. Nasmejano, razigrano. Možda i jesam, ali nikad više niko nije bio kao moj ujak, niti će, jer njega više nema.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentariši....