Ishrana Golubova

Ishrana golubova koji se gaje u zatočeništvu se sastoji od žitarica, semenki i mahunarki, dakle, radi se hrani biljnog porekla. Ishrana golubova se može podeliti u četiri osnovne kategorije. To su ishrana matičnih golubova, ishrana takmičarskih golubova, ishrana mladih golubova i ishrana golubova u vreme pauze, tj. zimska ishrana. Shodno kategoriji kojoj pripadaju, golubovi mogu imati različite potrebe u ishrani. To se pre svega odnosi na odnos...
hranljivih materija u samoj hrani. Za svaku kategoriju postoje gotove vrste hrane u specijalizovanim prodavnicama. Za početnike u golubarstvu, kupovina ovakve hrane je često najbolji izbor.
I pored razlika u ishrani, postoje neka osnovna načela
ishrane koja su
zajednička za sve golubove. Ishrana golubova pre svega treba da bude zasnovana na ugljenim hidratima, tj. skrobu iz žitarica, semenki i mahunarki.
Kroz proces varenja, uz pomoć raznih enzima, skrob se u završnoj fazi pretvara u glukozu. Glukoza daje energiju ćelijama. Što se tiče masti, ishrana golubova ne treba da se bazira na hrani sa velikim udelom masti.

Jetra golubova proizvodi skoro 50% masti za potrebe organizma, pretvarajući glukozu u masne kiseline. Ishrana golubova u tom smislu, ne treba da sadrži više od 5 % masti.

Hrana za golubove

Proteini, kao izvori amino kiselina, takođe moraju biti zastupljeni. Ishrana golubova treba da sadrži između 12% i 13% proteina. U periodu parenja i mitarenja, udeo proteina treba povećati na 18% – 20%. Vlakna se zbog svoje strukture, teže vare nego skrob. Zbog toga ishrana golubova ne treba da sadrži veliki udeo vlakana. Ishrana golubova mora biti obogaćena i vitaminima i mineralima. Vitamini se golubovima mogu nadoknaditi kroz specijalne suplemente za golubove. Najčešće se dodaju u vodu za piće. Minerali se mogu davati u obliku takozvanog grita.
Ishrana golubova osim raznovrsnosti, mora da zadovolji i kriterijum svežine. Za ishranu se uvek moraju koristiti semenke iz poslednje žetve. Takođe, veoma je važno na koji način je hrana bila skladištena. Vlaga u skladištu prouzrokuje razvoj plesni na semenkama, što može biti uzrok mnogih bolesti golubova. Prisustvo glodara i insekata na mestima gde se čuva hrana za golubove nikako nije dozvoljeno. Najbolji način za proveru kvaliteta hrane je da se ono nakvasi i drži oko 12 sati u vodi, a zatim ocedi i ostavi na mračno mesto. Ukoliko proklija, to je znak dobrog kvaliteta semenki. Smanjenim kvalitetom hrane povećava se potrošnja hrane po golubu, jer organizam količinom pokušava da nadoknadi manjak hranljivih materija. Samim tim, ishrana golubova donosi i povećan trošak za vlasnike golubova. Iako na prvi pogled izgleda da skuplja hrana predstavlja veći trošak, kvalitet koji se nudi u znatnoj meri smanjuje količinu hrane ali i smanjuje rizike raznih oboljenja što takođe podiže troškove odgajivačima.