Indija uvela časove sreće u škole – promena je vidljiva posle samo mesec dana

Dalaj Lama je na inicijativu vlade Delhija pokrenuo časove sreće u školama, kao revolucionarni projekat iz kojeg svi mogu nešto da nauče.

“Mi obrazujemo doktore, inženjere i računovođe koji su ambiciozni i konkurentni”, kaže C. S. Verma, direktor škole “Kautilja Sarvojdaja Bal Viđalaja” u južnom Delhiju. “Međutim, razmišljamo li o tome da li oblikujemo pristojna, dobra i ljubazna ljudska bića?”

Ovo pitanje je nateralo vaspitače koji rade u gradskoj vladi multimilionskog Delhija da preurede gradske državne škole koje, kao i u drugim delovima zemlje, već godinama pate od trošne infrastrukture, lošeg obrazovanja i zanemarivanja.

Indija zauzima tek 133. mesto od ukupno 155 zemalja u Izveštaju UN o svetskoj sreći za 2018. Poznata je po rigidnom obrazovnom sistemu koji vrši intenzivan pritisak na učenike da postignu visoke ocene. Mnogi optužuju stres, anksioznost i veliku konkurenciju pri upisivanju prestižnih škola za veliku stopu samoubistava među učenicima.

U takvoj atmosferi, “časovi sreće” doživljavaju se kao veliki korak.

Časovi su uvedeni u 1.000 državnih škola u indijskoj prestonici i sastoje se od vežbi meditacije, inspirativnih priča i aktivnosti. Oko 50.000 učitelja je obučeno, a skoro milion dece prisustvuje časovima.

Kako zapravo izgledaju časovi sreće?

Inače bučna učionica u školi “Kautilja Sarvodaja Bal Viđalaja” je subotom ujutru potpuno tiha. Desetina učenika sedi uspravno na svojim stolicama, zatvorenih očiju i sa rukama na kolenima. Jedini zvuk je zujanje ventilatora.

Udžbenika nema na vidiku. Na tabli piše “čas sreće” sa velikim smajlijem pored.

“Oslobodite svu napetost, fokusirajte se na disanje. Zamislite da radite nešto što vas zaista čini srećnim”, govori učiteljica Akileš Čouhan dok prolazi kroz redove.

U susednoj učionici, učitelj Muhamad Kan vodi studente kroz “vežbu zahvalnosti”. On je zamolio učenike, jednog po jednog, da duboko razmisle zbog čega se danas osećaju zahvalno.

“Mama mi je skuvala ručak sa omiljenim povrćem”, kaže 11-godišnji Ankita. “Zahvalan sam joj.”

“Otac me je odveo u park da igramo kriket”, kaže učenik Varun. “Zahvalan sam što provodi vreme sa mnom iako mora da radi svakog dana.”

Zahuktao se razgovor među učenicima o tome kako su zahvalni čistačima i domarima koji održavaju školu čistom.

“Čas sreće” od 45 minuta osmišljen je da pomogne učenicima da se opuste, osvrnu na pozitivne stvari tokom dana i bolje suočavaju sa svojim životima. Nema udžbenika, kontrolnih ni domaćih zadataka, što označava radikalno pomeranje naglaska sa učinka učenika na njihovu dobrobit.

I mada je rano pričati o rezultatima, jer prošlo je tek mesec dana od uvođenja “časova sreće”, ali neki kažu da se već može uočiti promena.

“Već osećam da mnogi učenici pokazuju više interesovanja. Mnogi sada redovno dolaze u školu i učestvuju više”, kaže učiteljica Akileš za DW.

Izvor: b92.net