Danas odlazim na konjičke trke i gledam kako jedan džokej u trci drugog džokeja hvata za nogu i zbacuje ga sa konja, svi vide i…

Danas odlazim na konjičke trke i gledam kako jedan džokej u trci drugog džokeja hvata za nogu i zbacuje ga sa konja, svi vide i svi se između sebe došaptavaju, ali niko ne reaguje, sudije ništa, nikom ništa. Ja kao gledalac odlazim da se žalim, meni sudije u kontrolnom tornju samo kažu pregledaćemo snimak, ne brinite i opet ga proglase pobednikom, tog što ga je gurnuo! Odmah zatim, na trkama, saznajem da je pre par meseci jedan dečko, student, umro iznenada, a primao studentski kredit, odmah nakon toga su roditelji, iako su sahranili sina jedinca, dobili dopis od države da vrate 100.000 din što im je sin primio kao studentski kredit jer nije završio studije u roku, a on umro u toku studentske godine, naravno da neće završiti! I to se došaptavaju ljudi, niko o tome javno ne priča. E ZATO NAM I JESTE OVAKO. ZATO ŠTO SMO BUDALE I SAMO ĆUTIMO! ĆUTIMO! Idem odavde što pre, a vi nastavite da ćutite, dabogda progovorili!