Da li ste se ikada zapitali kako
golub pismonoša zna gde bi trebalo da odnse pismo? Bilo da je u pitanju
planinski ili dolinski pejzaž, ciča zima, nepodnošljiva vrućina, kiša,
sneg, vetar, led, ovi vredni poštari izvršiće svoj zadatak bez greške.
Iako smo u 21. veku golubovi pismonoše su brži u “prenosu” podataka od
interneta u nekim delovima sveta, a evo i kako.
Pernati pametnjakovići fascinirali su naučnike koji su rešili da otkriju princip ovakve komunikacije koja je bila naročito korićena tokom strahota Drugog svetskog rata. Naime, golubovi pismonoše uzgajaju se na jednom mestu na koje će se uvek vratiti gde god da ga odneseš. Zatim ga
premestiš na drugu lokaciju, a kada zatreba sa porukom ga pošalješ nazad kući. Naučnici tvrde da golub neće promašiti adresu svog doma čak ni po najgorim vremenskim uslovima, a na putu ih može omesti samo iznenadna kob.
Gledano kroz istoriju 20. veka, čovek golubovima duguje ogromnu uslugu naročito u ratnim godinama kada su pisma i ratne poruke prenosili sa neverovatnih razdaljina i tako sačuvali veliki broj ljudskih života. Svi podaci govore o principu “povratka kući”, kao najrealnijem “GPS” sistemu kod golubova pismonoša.
Koristili su se za razmenu obaveštajnih podataka između poljske, nemačke i britanije, ali dešavalo se i da na ratištu, kad zakaže radio, i svaka druga moguća komunikacija, poruka koju su oni odneli spasi celu opkoljenu jedinicu. Zbog ovoga su mnoge pismonoše nakon rata čak dobile posebno odlikovanje.
Koliko je ovo bio dobar sistem komunikacije govori podatak da su Nemci koristili jastrebove pri obali koji su napadali golubove i spriečavali ih da pošalju informaciju.
Naučnici su analizom ustanovili da golubovi pismonoše "vide" linije magnetnog polja zemlje, pa koristeći tu sposobnost, uz izuzetno dobro pamćenje pejzaža, voznih pruga, autoputeva i reljefa, uvek se uspešno vraćaju kući.
Oni romantičniji ljubitelji ptica veruju da pisma prenose samo mužjaci. Naime, prema njihovim ubeđenjima neko vreme borave sa svojom odabranicom dok se potpuno ne zaljube. Zatim ih okrutno rastave prebacujući ženku na adresu gde bi trebalo pisma da stižu. Nakon toga golub se nosi na drugi “kraj linije” odakle će se pisma slati. Kada dođe taj trenutak, zaljubljeni golub pismonoša leteće u susret svojoj dragoj zbog koje može preleteti zavidnu kilometražu po svakakvim vremenskim uslovima.
Golubovi, pogotovo pismonoše, jako su inteligentne životinje. Možda ne “čovekoliko inteligentni”, ali su zbog osobine kojom su imenovani posebni i imaju posebno mesto uz ljude, stotinama godina unazad, pa sve do danas.
Jedna južnoafrička internet kompanija upotrebla je ovu fascinantnu sposobnost golubova kako bi ukazala na problem interneta u svojoj zemlji. Naime, oni su pomoću goluba pismonoša pokazali kako im je brže da pošalju podatke preko goluba nego preko Telkoma, glavnog operatera internet usluga u zemlji.
Brzina i dostupnost interneta u najvećem delu Afrike izuzetno su loši i skupi. Lokalna novinska agencija SAPA izvestila je kako je jedanaestomesečni golub pismonoša, Vinston, za jedan sat i osam minuta preleteo 80 km udaljenosti između kancelarije kompanije Unlimited IT blizu grada Pietermaritzburga do obalnog grada Durbana. Na nogu su mu zakačili karticu sa podacima.
Za ovakav “prenos” podataka bilo je potrebno dva sata, šest minuta i pedeset i sedam sekundi, tokom kojih je Telkomova internet veza skinula samo četiri posto podataka.
Pernati pametnjakovići fascinirali su naučnike koji su rešili da otkriju princip ovakve komunikacije koja je bila naročito korićena tokom strahota Drugog svetskog rata. Naime, golubovi pismonoše uzgajaju se na jednom mestu na koje će se uvek vratiti gde god da ga odneseš. Zatim ga
premestiš na drugu lokaciju, a kada zatreba sa porukom ga pošalješ nazad kući. Naučnici tvrde da golub neće promašiti adresu svog doma čak ni po najgorim vremenskim uslovima, a na putu ih može omesti samo iznenadna kob.
Gledano kroz istoriju 20. veka, čovek golubovima duguje ogromnu uslugu naročito u ratnim godinama kada su pisma i ratne poruke prenosili sa neverovatnih razdaljina i tako sačuvali veliki broj ljudskih života. Svi podaci govore o principu “povratka kući”, kao najrealnijem “GPS” sistemu kod golubova pismonoša.
Koristili su se za razmenu obaveštajnih podataka između poljske, nemačke i britanije, ali dešavalo se i da na ratištu, kad zakaže radio, i svaka druga moguća komunikacija, poruka koju su oni odneli spasi celu opkoljenu jedinicu. Zbog ovoga su mnoge pismonoše nakon rata čak dobile posebno odlikovanje.
Koliko je ovo bio dobar sistem komunikacije govori podatak da su Nemci koristili jastrebove pri obali koji su napadali golubove i spriečavali ih da pošalju informaciju.
Naučnici su analizom ustanovili da golubovi pismonoše "vide" linije magnetnog polja zemlje, pa koristeći tu sposobnost, uz izuzetno dobro pamćenje pejzaža, voznih pruga, autoputeva i reljefa, uvek se uspešno vraćaju kući.
Oni romantičniji ljubitelji ptica veruju da pisma prenose samo mužjaci. Naime, prema njihovim ubeđenjima neko vreme borave sa svojom odabranicom dok se potpuno ne zaljube. Zatim ih okrutno rastave prebacujući ženku na adresu gde bi trebalo pisma da stižu. Nakon toga golub se nosi na drugi “kraj linije” odakle će se pisma slati. Kada dođe taj trenutak, zaljubljeni golub pismonoša leteće u susret svojoj dragoj zbog koje može preleteti zavidnu kilometražu po svakakvim vremenskim uslovima.
Golubovi, pogotovo pismonoše, jako su inteligentne životinje. Možda ne “čovekoliko inteligentni”, ali su zbog osobine kojom su imenovani posebni i imaju posebno mesto uz ljude, stotinama godina unazad, pa sve do danas.
Jedna južnoafrička internet kompanija upotrebla je ovu fascinantnu sposobnost golubova kako bi ukazala na problem interneta u svojoj zemlji. Naime, oni su pomoću goluba pismonoša pokazali kako im je brže da pošalju podatke preko goluba nego preko Telkoma, glavnog operatera internet usluga u zemlji.
Brzina i dostupnost interneta u najvećem delu Afrike izuzetno su loši i skupi. Lokalna novinska agencija SAPA izvestila je kako je jedanaestomesečni golub pismonoša, Vinston, za jedan sat i osam minuta preleteo 80 km udaljenosti između kancelarije kompanije Unlimited IT blizu grada Pietermaritzburga do obalnog grada Durbana. Na nogu su mu zakačili karticu sa podacima.
Za ovakav “prenos” podataka bilo je potrebno dva sata, šest minuta i pedeset i sedam sekundi, tokom kojih je Telkomova internet veza skinula samo četiri posto podataka.
Нема коментара:
Постави коментар
Komentariši....